''Удружимо корисне моделе прошлости са модерним иницијативама будућности''

''Мале иницијативе грађана – велики бенефит за здрав град''

Рађање људске цивилизације и настанак свих њених тековина које данас баштинимо, дугујемо управо потреби људи за удруживањем у првобитне насеобине налик селима а које су након неколико хиљада година добиле данашњу форму урбаних средина насељених хиљадама, стотинама хиљада и милионима становника.

Првобитне форме градова из неолитске ере, гвозденог, бронзаног доба, какви су Гобекли Тепе (Турска), Лепенски Вир и Винча (Србија), Ур (Ирак), Мохенџо Даро (Пакистан), те антике и њених мегалополиса Вавилона, Атине, Рима и Алeксандрије показују нам рана настојања да се такви урбани центри креирају као места повољна за здрав живот њихових становника. Пажљивим читањем дела римског архитекте и урбанисте Mаркуса Витрувијуса Полија налазимо одличне предлоге јавно здравствених решења у изградњи градова на начин који би грађанима гарантовао добро здравље као што су проветравање градова, водоснабдевање, одвођење отпадних вода, одлагање смећа, здраво становање, урбанистичка решења за спровођење првобитних карантинских мера и слично. Пренасељеност мегалополиса прошлости памтимо као  предуслов развоја али је она истовремено представљала огроман ризик за здравље грађана што нам потврђују бројни записи о великом умирању градског становништва узрокованог епидемијама. Не знајући да научно објасне разлоге за настанак болести, тадашњи станивници градова су искуствено долазили до јавно здравствених решења која и данас фасцинирају својом актуелношћу и модерношћу.

Ипак за разлику од далеке или ближе прошлости када су људи доминантно насељавали сеоске средине, данас у свету већ више од половине укупне популације живи у градовима а до средине века ће нешто више од 2/3 светске популације бити становници урбаних средина, како кажу пројекције Светске здравствене организације. Велики градови већ дуго остварују највећи удео у друштвеном производу свих земаља било да се налазе у развијеним, неразвијеним или земљама у развоју. Ова њихова предност истовремено значи и велико оптерећење за квалитет живота становништва узрокованог загађењем, пренасељеношћу, инфраструктурним недостацима, сиромаштвом, криминалом и другим ризичним факторима. Подаци Републичког завода за статистику Србије показују исти тренд – половина нашег становништва насељава градове што отвара питање различитих нереализованих потреба ново досељених становника.

Тенденција убрзања раста градских популација изазвана економским, образовним, културним и другим поводима показује да ће досадашње теме градског живота бити још компикованије решавати. Истовремено такав изазов подстиче на присећање успешних доктрина прошлости и непрекидну имплементацију различитих иновација и решења у сферама урбанизма, саобраћаја, економије, здравства, образовања, екологије, туризма, културе, спорта и многих других тема утканих у слику једног града.

Задаци који стоје пред градовима односе се на креирање безбедне саобраћајне инфраструктуре и развој еколошког превоза, снажну зелену економију, подстицај развоју зелених градских зона, на стимулисању развоја производње хране у зонама градских башти, на здравом становању, на унапређењу постојећих и развоју нових услуга доступних свим грађанима у области здравља, образовања, културе, на достизању 100% рециклаже отпада, енергетску ефикасност и сличне садржаје.

Искуства показују да идеални модели за унапређења квалитета живота у градовима треба да представљају комбинацију јефтиних и малих локалних иницијатива у комбинацији са великим и често скупим инфраструктурним пројектима. Тиме се потребе грађана препознају из два угла и то самих грађана а и доносилаца одлука.

КОНЦЕПТ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДАНА ЗДРАВИХ ГРАДОВА 2022. ГОДИНЕ

Препознавши значај сарадње и активног промишљања на тему креирања здравих градских средина, три највећа урбана центра у Србији Београд, Нови Сад и Ниш 20. маја 2022. године, наново заједнички обележавају Дан здравих градова, кроз заједничу иницијативу Градског завода за јавно здравље Београд, Института за јавно здравље Ниш и Института за јавно здравље Војводине. Ова сарадња већ више година уназад показује опредељеност ове три институције да перманентно и партнерски деле искуства и доктрине којима доприносе развоју својих средина са жељом укључивања и других института и зваода са територије Републике Србије у обележавање овог дана из Календара здравља.

Овогодишње активности у сва три града Београду, Новом Саду и Нишу поводом Дана здравих градова започете су кроз укључивање у обележавање Европске недеље јавног здравља под слоганом „Здравље током читавог живота“. Догађаји у форми панела, едукација, акција у заједници креиране и реализиоване од стране Института за јавно здравље Војводине, Градског завода за јавно здравље Београда и Института за јавно здравље Ниша нашли су се и ове године на EUPHA мапи свих европских догађаја организованих поводом Европске недеље јавног здравља. Теме обухваћене овим активностима су посвећене различитим аспектима живота у градовима (ментално здравље, саобраћај, здравствена писменост, насиље, унапређење здравствених система, вакцинације, климатских промена и друге) и као такве подстичу на деловање у циљу решавања препознатих потреба грађана.

Институт за јавно здравље Ниш је са мрежом партнерских организација (Друштво когнитивно бихевиоралне теорије и праксе из Ниша, Медиа и Реформ Центром из Ниша, IFMSA Serbia из Ниша, Правним фактулететом Универзитета у Нишу и удружењем Iustitia, Домом здравља Ниш и Центром за социјални рад) организовао два панела: ''Сексуално насиље – колико ме се тиче?'' на Правном факултету у Нишу и ''Како заштити и оснажити ментално здравље након здравствене кризе?'' у Медиа и Реформ Центру у Нишу (хибридни формат).

Градски завод за јавно здравље Београд се обележавању Европске недеље јавног здравља и Дана здравих градова придружио кроз организовање здравствено промотивних активности у заједници и спровођењем акредитованих едукација за здравствене раднике и сараднике. Партнери Градског завода за јавно здраље били су Завод за здравствену заштиту студената, Библиотека града Београда, Црвени крст Београд, Мрежа „Наум“, Удружење за јавно здравље Србије, Удружење студената фармације, Дом ученика средњих школа „Милутин Миланковић“, и други.

Институт за јавно здравље Војводине је понудио петодневне активности у форми online панела  са следећим темама: ''Здрави и здравствено писмени млади'', ''Вакцинација као кључна стратегија превенције'', ''Климатске промене утичу на наше здравље'', ''Нема здравља без менаталног здравља'' и ''Отпорни здравствени системи''. Теме су биле намењене стручној јавности, односно стручњацима из јавног здравља, здравствене заштите, цивилног сектора али и из других области релевантних за очување и унапређење здравља становништва. Панелисти су били реномирани здравствени професионалци, професионалци других струка као и представници цивилног друштва. Активности Института за јавно здраље одвијали су се уз активно учешће великог броја партнерских институција и подршку Удружења за јавно здравље и Српског лекарског друштва.

Са жељом да градови у Србији буду места која својим грађанима пружају сигуран оквир за добро здравље и укупни развој до следећег Дана здравих градова сва своја настојања креираћемо кроз визуру две крилатице:

''Удружимо корисне моделе прошлости са модерним иницијативама будућности''

''Мале иницијативе грађана – велики бенефит за здрав град''